ZA DRVJATA

Koga bi se obidel da opi{am edno tipi~no makedonsko selo, bi rekol deka ima ku}i i deka vo centarot na seloto se nao|a ~e{mata. A vedna{ do ~e{mata, samo sproti edinstvenata prodavni~ka, ima edno golemo i staro drvo. Tuka se sobiraat site selani od vnuci do dedovci. Pod nego se odmaraat, razgovaraat, praznuvaat. Toa e centarot na `ivotot...

Vo Makedonija drvjata odigrale va`na uloga vo formiraweto na `ivotot i kulturata. Od prvobitnata nivna upotreba za ogrev i ishrana, preku mnogubrojnite poku}ninski predmeti, grade`ni materijali, umetni~ki dela, do drvja ednostavno kako ukras vo gradinite, tie sekoga{ bile prisutni. Ponekoga{ kako predmet na dobro (za{titnici od razni lo{i sili i nepogodi), a nekoga{ kako predmet na zlo (|avolski drvja).

Drvjata se i mnogu pove}e od samo prirodno bogatstvo. Tie so svojata grandioznost, cvrstina i drevnost vlevale strav i po~it kaj lokalnoto naselenie. Vo nekoi mesta drvjata bile bo`estva, kako dabot, orevot, brestot. Ili pretstavuvale vrska so drugiot svet. Dom na samovilite, demonite i bogovite.

Vo drvjata lu|eto go gledale i glasot na bogovite, proro{tva i mediumi. Vo narodot postoi veruvawe spored koe drvjata go pretska`uvaat vremeto. Starite lu|e velat deka dokolku vo Oktomvri ne padnat lisjeto od drvjata, zimata mnogu lo{a }e bide. Ova pretska`uvawe kaj topolata e mnogu po detalno, pa taka narodot veli deka „v esen koga da pa|at listot od drvjata, ako pa|at od vrvot na topolata, napred }e bidit zimata; ako pa|at od strede, v strede }e imame zima; ako pak otkaj korenot pa|at, nakraj }e ja imame zimata". Drugi starci pak veruvaat: „otkaj koreno ako pa|at, napred biduela zimata, i taka so stredeto i so vrvot najposle }e sme imale zima."

Ova bo`estvo ne zamrelo so naletot na hristijanstvoto nitu podocna so prodorot na islamot. Naprotiv vo golem del od obredite, osobeno na hristijanite, drvjata zazele vidno mesto. Duri i bile povrzani so nekoi sveteci. Kako {to e dabot povrzan so sv. Ilija, ili ovo{kite so sv. Kliment koj bil kalemar. Od druga strana kaj muslimanite samo poedini sekti go prifatile drvoto kako del od nivnata vera, kako Behta{iskata sekta.

Vo nekoi momenti crkvata nastapila kako za{titni~ka na drvjata i {umite. I denes mo`e da se sretnat celi {umi za koi se veli deka se sveti, odnosno vakavski. Poradi toa {to nekoga{ pripa|ale na crkvata lu|eto ne se~at drva od niv. Pa duri i ne gi sobiraat padnatite drvja. Mo`e duri i da se sretnat poedini drvja koi se smetaat za sveti. Narodot tie drvja gi vika panagii. Spored ka`uvawata „popot gi ~atel, so svrdel pravel dup~e i klaval ne{to. Tie drvja ne ~ini da gi se~i{, nitu od padnatite suvi granki da zema{. Mo`e da se uslu`i{ vo nu`da, ama da go vrati{ gran~eto sledniot pat ko }e minuva{".

Drvjata ostanale ve~ni, ne samo poradi starosta koja ja dostignuvaat i pri toa nadminuvaj}i generacii na lu|e. Tie na{le svoe mesto i vo narodnite predanija. Taka da postojat golem broj na mitovi i legendi vrzani so drvjata, predanija za nastanokot na nekoi mesta. Ednostavno sekoe drvo si ima svoja prikazna.